Romani or Romany, Gypsy or Gipsy[1] (Romani: rromani ćhib) is the language of the Romani people. It is an Indo-Aryan language, sometimes included in either the "Central" or the "Northwestern" group, sometimes treated as a branch of its own.
Romani is a macrolanguage in the ISO 639 classification, taken to consist of seven sub-languages or major dialects. The largest dialect is Vlax Romani with close to 1.5 million speakers[citation needed], followed by the Balkan, Carpathian and Sinte variants with a few hundred thousand speakers each.
Contents
• 1 Classification and status
• 2 History
• 3 Dialects
o 3.1 Mixed languages
• 4 Distribution
• 5 Writing and literature
• 6 Standardization
• 7 Vocabulary
• 8 Romani loanwords in English
• 9 Some words and phrases
• 10 List
• 11 See also
• 12 Notes and references
• 13 External links
• 14 Suggested further reading
Classification and status
See also: List of Indo-Aryan languages
Analysis of the Romani language has shown that it is closely related to those spoken in central and northern India. This linguistic relationship is believed to indicate the geographical origins of the Romani people (Roma, Sinti, etc.). Loanwords in Romani make it possible to trace the pattern of their migration westwards. They came originally from the Indian subcontinent or what is now northern India and parts of Pakistan. The Romani language is usually included in the Central Indo-Aryan languages (together with Western Hindi, Bhili, Marathi, Gujarati, Khandeshi, Rajasthani, etc.). It is still debated whether the origin of the name Sinti is the same as that of the toponym for the Sindh region of southeastern Pakistan and far western India (Rajasthan and Gujarat), around the lower Indus River or is a European loanword in Romani, recognizable as such in its morphological integration into the language (plural Sinte, feminine singular Sintica). It was primarily through comparative linguistic studies of the Romani language with various north Indian dialects and languages that the origins of the Romani people were traced back to India.
Romani and Punjabi share some words and similar grammatical systems. A 2003 study published in Nature suggests Romani is also related to Sinhalese,[2] spoken in Sri Lanka. According to Oriental Society of Linguistics, Ancestral Studies and History (OSLASH), 2009 Romani is also related to the Divehi language spoken in the Maldives.
In terms of its grammatical structures, Romani is conservative in maintaining almost intact the Middle Indo-Aryan present-tense person concord markers, and in maintaining consonantal endings for nominal case – both features that have been eroded in most other modern languages of Central India. It shares an innovative pattern of past-tense person concord with the languages of the Northwest, such as Kashmiri and Shina. This is believed to be further proof that Romani originated in the Central region, then migrated to the Northwest. Characteristic for Romani is the fusion of postpositions of the second Layer (or case marking clitics) to the nominal stem, and the emergence of external tense morphology that attaches to the person suffix. All of these features are shared between Romani and Domari, which has prompted much discussion about the relationships between these two languages.
The Romani language is sometimes considered a group of dialects or a collection of related languages that comprise all the members of a single genetic subgroup.
The language is nowhere official, but is recognized as a minority language in many countries. Different variants of the language are now in the process of being codified in those countries with high Romani populations (for example, Slovakia). There are also some attempts currently aimed at the creation of a unified standard language. See Standardization below and Romani language standardization for details.
History
There are no known historical documents about the early phases of the Romani language.
Linguistic evaluation carried out in the nineteenth century by Pott (1845) and Miklosich (1882–1888) showed that the Romani language is to be a New Indo-Aryan language (NIA), not a Middle Indo-Aryan (MIA), establishing that the ancestors of the Romani could not have left India significantly earlier than AD 1000.
The principal argument favouring a migration during or after the transition period to NIA is the loss of the old system of nominal case, and its reduction to just a two-way case system, nominative vs. oblique. A secondary argument concerns the system of gender differentiation. Romani has only two genders (masculine and feminine). Middle Indo-Aryan languages (named MIA) generally had three genders (masculine, feminine and neuter), and some modern Indo-Aryan languages retain this old system even today. It is argued that loss of the neuter gender did not occur until the transition to NIA. Most of the neuter nouns became masculine while a few feminine, like the neuter (agni) in the Prakrit became the feminine (āg) in Hindi and jag in Romani. The parallels in grammatical gender evolution between Romani and other NIA languages have been cited as evidence that the forerunner of Romani remained on the Indian subcontinent until a later period, perhaps even as late as the tenth century.
There is no historical proof to clarify who the ancestors of the Romani were or what motivated them to emigrate from the Indian subcontinent, but there are various theories. The influence of Greek, Turkish, and to a lesser extent of the Iranian languages (like Persian and Kurdish) and Armenian, points to a prolonged stay in Anatolia after the departure from South Asia.
The Mongol invasion of Europe beginning in the first half of the thirteenth century triggered another westward migration. The Romani arrived in Europe and afterwards spread to the other continents. The great distances between the scattered Romani groups led to the development of local community distinctions. The differing local influences have greatly affected the modern language, splitting it into a number of different (originally exclusively regional) dialects.
Today Romani is spoken by small groups in 42 European countries [2]. A project at Manchester University in England is transcribing Romani dialects, many of which are on the brink of extinction, for the first time. [3]
Dialects
Today's dialects of Romani are differentiated by the vocabulary accumulated since their departure from Anatolia, as well as through divergent phonemic evolution and grammatical features. Many Roma no longer speak the language or speak various new contact languages from the local language with the addition of Romani vocabulary.
A long-standing common categorisation was a division between the Vlax (from Vlach) from non-Vlax dialects. Vlax are those Romanies who lived many centuries in the territory of Romania in slavery. The main distinction between the two groups is the degree to which their vocabulary is borrowed from Romanian. Vlax-speaking groups account for the greatest number of speakers (between half and two-thirds of all Romani speakers). Bernard Gilliath-Smith first made this distinction, and coined the term Vlax in 1915 in the book The Report on the Gypsy tribes of North East Bulgaria.
In the past several decades, some scholars have worked out a categorisation of Romani dialects from a linguistic point of view on the basis of historical evolution and isoglosses. Much of this work was carried out by Bochum-based linguist Norbert Boretzky, who pioneered the systematic plotting of structural features of Romani dialects onto geographical maps. This culminated in an Atlas of Romani Dialects, co-authored with Birgit Igla, which appeared in 2005 and plots numerous isoglosses onto maps. At the University of Manchester, similar work has been carried out by linguist and former Romani-rights activist Yaron Matras, and his associates. Together with Viktor Elšík (now of Charles University, Prague), Matras compiled the Romani Morpho-Syntax database, which is the largest compilation of data on the dialects of Romani. Parts of this database can be accessed online via the webpage of the Manchester Romani Project. Matras (2002, 2005) has argued for a theory of geographical classification of Romani dialects, which is based on the diffusion in space of innovations. According to this theory, Early Romani (as spoken in the Byzantine Empire) was brought to western and other parts of Europe through population migrations of Rom in the 14th-15th centuries. These groups settled in the various European regions during the 16th and 17th centuries, acquiring fluency in a variety of contact languages. Changes emerged then, which spread in wave-like patterns, creating the dialect differences attested today. According to Matras, there were two major centres of innovations: some changes emerged in western Europe (Germany and vicinity), spreading eastwards; other emerged in the Wallachian area, spreading to the west and south. In addition, many regional and local isoglosses formed, creating a complex wave of language boundaries. Matras points to the prothesis of j- in aro > jaro 'egg' and ov > jov 'he' as typical examples of west-to-east diffusion, and of addition of prothetic a- in bijav > abijav as a typical east-to-west spread. His conclusion is that dialect differences formed in situ, and not as a result of different waves of migration.[3]
According to this classification, the dialects are split as follows (CL = main contact language):
• Northern Romani dialects in northern, western and southern Europe, most of Poland, Russia and the Baltic States:
o Western branch:
Piedmontese Sinti in Italy (CL: Italian)
Sinti Romani in Germany (formerly also in Bohemia), Austria, Holland, Belgium (CL: German); not to be confused with Sinti-Manouche (which is a Para-Romani variety)
Welsh Romani (Kååle) with English and Welsh as the main contact language (extinct since the middle of the 20th century)
o Central branch:
Bergitka Romani in Poland (CL: Polish)
Čerhari Romani in Romania (CL: Romanian)
o Eastern branch:
Balto-Slavonic dialects in the Baltic States:
Čuxny Romani in Estonia (CL: Estonian, Russian)
Finnish Kalo (Fíntika Rómma) (CL: Finnish)
Latvian Romani (Lotfika) in Latvia and Russia
Lithuanian Romani in Lithuanian and Baltic Russia
North Russian Romani (Xaladitka) in Baltic Russia, spoken by the Ruska Roma
Polska Romani in Poland (CL: Polish)
• Central Romani dialects from southern Poland to Hungary and from eastern Austria to Ukraine:
o Northern branch:
Western sub-branch:
Bohemian Romani
Moravian Romani
West Slovak Romani (CL: Slovak)
Eastern sub-branch:
Central Slovak Romani
East Slovak Romani (CL: Slovak)
Southwestern Ukrainian Romani
South Polish Romani
o Southern branch:
Romungro Romani in Slovakia (CL: Slovak) and Hungary (CL: Hungarian)
Vend Romani
Burgenland Romani in the Austrian Burgenland
Hungarian Vend-Romani
Roman Romani in Austria (CL: German)
• Balkan Romani dialects:
o Northern branch (also called zis dialects):
Bugurdži Romani in Macedonia and Kosovo
Drindari Romani
Kalajdži Romani in Bulgaria (CL: Bulgarian)
Kovački Romani in Macedonia (CL: Macedonian)
Xoraxane Romani in Bulgaria (CL: Bulgarian, Turkish), spoken by the Xoraxane
o Southern branch:
Arli Romani in southern Serbia & Montenegro (CL: Serbian), Macedonia (CL: Macedonian) and northern Greece (CL: Greek)
Cocomanya Romani in Bulgaria (CL: Bulgarian)
Crimean Romani in the Russia (CL: Russian, Tatar)
Džambazi Romani in Macedonia
Erli Romani (Yerli) in Bulgaria (CL: Bulgarian)
Gurvari Romani in Hungary
Romacilikanes in Greece (CL: Greek)
Rumelian Romani in the Rumelia region between Greece and Turkey (CL: Greek, Turkish)
Sepeči Romani in Greece (CL: Turkish)
Sepečides Romani in Volos (Greece) and Izmir (Turkey)
Sofades Romani in Greece (CL: Greek), spoken by the Sofades Romani
Ursari Romani in Romania (CL: Romanian), spoken by the Ursari
• Vlax Romani:
o Northern branch (also called Vlax I):
Čekeši Romani in Russia (CL: Russian, Moldovan)
Kalderash Romani in Romania (CL: Romanian), spoken by the Kalderash
Lovari Romani in the Czech Republic (CL: Czech), Hungary (CL: Hungarian), spoken by the Lovari
Mačvaja Romani
Northern Ukrainian in Ukraine (CL: Ukrainian)
o Southern branch (also called Vlax II):
Agia Varvara Romani in Greece (CL: Greek)
Prekmurski Romani in northern Slovenia (CL: Slovenian)
Gurbet Romani Serbia (CL: Serbian)
Gurbet-Rabešte in Serbia & Montenegro (CL: Serbian)
Kalburdžu Romani in Bulgaria (CL: Bulgarian, Turkish)
Moldavian Romani in Moldova (CL: Moldovan, Russian)
Prizren Romani in Serbia (CL: Serbian, Albanian)
Rakarengo Romani in Moldova (CL: Moldovan)
Thracian Kalajdži Romani (Vlaxurja) in Bulgaria (CL: Bulgarian)
In a series of articles (beginning from 1982), Marcel Courthiade proposed a different kind of classification. He concentrates on the dialectal diversity of Romani in three successive strata of expansion, using the criteria of phonological and grammatical changes. Finding the common linguistic features of the dialects, he presents the historical evolution from the first stratum (the dialects closest to the Anatolian Romani of the 13th century) to the second and third strata. He also names as "pogadialects" (after the Pogadi dialect of Great Britain) those which have only a Romani vocabulary grafted into a non-Romani language (normally referred to as Para-Romani).
Distribution
The following table shows the distribution of Romani speakers in Europe according to Bakker et al. (2000) [4]. The last column shows the percentage of Romani speakers in the Romani population in each country.
Country Speakers %
Albania 90,000 95%
Austria 20,000 80%
Belarus 27,000 95%
Belgium 10,000 80%
Bosnia and Herzegovina 40,000 90%
Bulgaria 600,000 80%
Croatia 28,000 80%
Czech Republic 140,000 50%
Denmark 1,500 90%
Estonia 1,100 90%
Finland 3,000 90%
France 215,000 70%
Germany 85,000 70%
Greece 160,000 90%
Hungary 260,000 50%
Italy 42,000 90%
Latvia 18,500 90%
Lithuania 4,000 90%
Republic of Macedonia 215,000 90%
Moldova 56,000 90%
Montenegro 30,000 90%
Netherlands 3,000 90%
Poland 4,000 90%
Romania 433,000 80%
Russia 405,000 80%
Serbia 350,000 85%
Slovakia 300,000 60%
Slovenia 8,000 90%
Spain 1,000 1%
Sweden 9,500 90%
Turkey 280,000 70%
Ukraine 113,000 90%
United Kingdom 1,000 0.5%
Writing and literature
Further information: Romani orthography
Though there are some writers who compose in Romani (mainly in Eastern Europe), there is no tradition of writing in Romani. One of the reasons for its survival was its usefulness as a secret language or argot. Printed anthologies of Romani folktales and poems began in the 20th century in Eastern Europe, using the respective national scripts (Latin or Cyrillic).[1]
An orthographical standard intended for cross-dialect use was introduced by Marcel Courthiade in 1989[4] and has been adopted by the International Romani Union.[5]
Standardization
Groups in several countries—including Romania, Serbia, Montenegro, the United States, Sweden, and elsewhere—are currently working independently of each other toward standardizing the Romani language.
A standardized form of Romani is used in Serbia, and in Serbia's autonomous province of Vojvodina Romani is one of the officially recognized languages of minorities having its own radio stations and news broadcasts.
In Romania, a country with a sizable Romani minority (2.5% of the total population), there is a unified teaching system of the Romani language for all dialects spoken in the country. This is primarily a result of the work of Gheorghe Sarău, who made Romani textbooks for teaching Romani children in the Romani language. He teaches a purified, mildly prescriptive language, choosing the original Indo-Aryan words and grammatical elements from various dialects. The pronunciation is mostly like that of the dialects from the first stratum. When there are more variants in the dialects, the variant that most closely resembles the oldest forms is chosen, like byav, instead of abyav, abyau, akana instead of akanak, shunav instead of ashunav or ashunau, etc.
An effort is also made to derive new words from the vocabulary already in use, i.e., xuryavno (airplane), vortorin (slide rule), palpaledikhipnasko (retrospectively), pashnavni (adjective). There is an ever-changing set of borrowings from Romanian as well, including such terms as vremea (weather, time), primariya (town hall), frishka (cream), sfïnto (saint, holy). Hindi-based neologisms include bijli (bulb, electricity), misal (example), chitro (drawing, design), lekhipen (writing), while there are also English-based neologisms, like printisarel < "to print".
Language standardization is presently also being employed in the revival of the Romani language among various groups (in Spain, Great Britain, and elsewhere), which have ceased to speak the language. In these cases, a specific dialect is not revived, but rather a standardized form derived from many dialects is learned.
Vocabulary
Numerals in the Romani, Lomavren and Domari languages, with Hindi forms for comparison.[6]
Hindi Romani Lomavren Domari
1 ek ekh, jekh yak, yek yika
2 do duj lui dī
3 tīn trin tərin tærən
4 cār štar išdör štar
5 pāñc pandž pendž pandž
6 che šov šeš šaš
7 sāt ifta haft xaut
8 āţh oxto hašt xaišt
9 nau inja nu na
10 das deš las des
20 bīs biš vist wīs
100 sau šel saj saj
Romani loanwords in English
Romani has lent several words to English, including pal and possibly lollipop.[7] Additional Romani words are sometimes used as slang, such as gadgie (man), shiv or chiv (knife), cushty or cooshtie (good - perhaps a variant of 'cushy', also of possible Romani origin). Some Romani words have entered regional dialects, such as radge (adj. bad or angry, noun a state of irritation) in northeast England and southeast Scotland; jougal (dog) in southeast Scotland; as well as parni (water) and bewer (woman) in West Yorkshire in England, also seen as beor in Corkonian slang within Hiberno-English. Urban British slang shows an increasing level of Romani influence, with some words becoming accepted into the lexicon of standard English (for example, chav from an assumed Anglo-Romani word, meaning "small boy," in the majority of dialects).
[edit] Some words and phrases
English Vlax Romani Gujarati Translation
Hello Sastipe Namaste
How are you? Sar sal? Kem cho?
Who are you? Con son? Kon che?
What are you doing? So keres? Su kare?
Thank you Pa chiv tuka / nais Dhandiyavad
You're welcome Ni eve tuka Kaï nahi have
Where are you from? Katar aves? Kyaan thi ave chhe?
What's your name? Sar buchhos tuke? / So chero nav? Su che naam?
My name is... May buchhov... Maru naam ... che
Yes Va / ya Haa
No Na Na
Is your family with you? Kai chi famelia? Kaï che family?
I don't understand you Chi pachave tut
Do you understand me? Hacheres man?
Come with me Hidee mansa hend maari saathe
Come here Ava kari / Hidee cutka Aav Ahi
How old are you? Sodi brsh situ? ketla varash thyaa?
I'm from... Me sim andao Hun ... thi su
I don't know ... Chi shanau ...
What can I do? So sai kerau? To shun karun
Hungry Bokalo Bhookh
Are you okay? Misto sal? Theek che?
Can you speak Romani? Dzanes Romanes? Janes Romani?
Water Pani Pani
Woman Bewer Bayedi
Ова е новиот блог на Рома Индекс, студентското списание на Ромаверзитас. Тука ќе можете да ги прочитате претходните пишани и печатени текстови и ќе имате можност да пишувате на разни теми од областа на образованието како и од општи теми кои ги засегаат студентите. Ги охрабруваме и другите, не-Роми да пишуваат на блогот со цел да го прошириме пишаниот збор и да ја зајакнеме мултиетничноста. Со почит, Тим на Ромаверзитас
Search This Blog
Monday, September 13, 2010
Tuesday, August 24, 2010
Искра на цветот
Šemšeko e lulugjakoro
Хасан Асан е роден 1983 година во Скопје. Апсолвент е на филозофскиот факлутет на институтот за Историја со Архивистика. Во 2001 ја има објавено збирката поезија "Дијаманти" а втората збирка "Искра на цветот" се објавува во 2008 година. Тоа се негови песни на ромски јазик со напореден македонски препев.
Искрата низ премежјата
За поетот на „Искра на цветот“ е младоста со својот силен стремеж да се вивне во сиот простор на животот, за да ги восприеми тајните на мудроста која Земјата ги има во неа...Овие стихови, оваа потрга по Искрата на животот, бликнуваат од изворот на ова напојување кое е дел од благодарната нишка на нашата човечка древност...
Напишаното
Напишаното се оствари.
Само потрагата
остана недовршена.
Само испуштената Искра остана да скита.
Само добрабиот збор
Остана во грутка.
Босилекот
Босилекот процвета.
Босите заминаа.
Белегзиите останаа закачени на вратата од утрото.
Бараниот го нема.
Која е вистината на Искрата на цветот?
И квечерината
И квечерината
со згаснат фитил во времето со тебе
ги брои ластунките!
Новото разденување е прашање на елоквентноста
на семето во него.
Ја корнат
И ветровите,
и духовите,
и луѓето,
и дождовите,
и сонцето,
и денот,
и ноќта со ордии
Ја корнат семката на разденувањето
на розата, на животот!
Прашањето
Прашањето на дивите
е солуција
како постапил Животот
кога на улица се симнаа
питомите?
И парталите
И парталите
Полагаат право на живот,
ако се фрлени крај реката
со пиралка ги перам,
со тегот на разденувањето ги сушам.
Што друго да се прави?
И парталите
полагаат право на живот!
Во браздите на сонот е
се сади семето на времото,
во браздта на гнездото
се прави постојаното,
во браздата на животот,
тече водата на сонот!
Хасан Асан е роден 1983 година во Скопје. Апсолвент е на филозофскиот факлутет на институтот за Историја со Архивистика. Во 2001 ја има објавено збирката поезија "Дијаманти" а втората збирка "Искра на цветот" се објавува во 2008 година. Тоа се негови песни на ромски јазик со напореден македонски препев.
Искрата низ премежјата
За поетот на „Искра на цветот“ е младоста со својот силен стремеж да се вивне во сиот простор на животот, за да ги восприеми тајните на мудроста која Земјата ги има во неа...Овие стихови, оваа потрга по Искрата на животот, бликнуваат од изворот на ова напојување кое е дел од благодарната нишка на нашата човечка древност...
Напишаното
Напишаното се оствари.
Само потрагата
остана недовршена.
Само испуштената Искра остана да скита.
Само добрабиот збор
Остана во грутка.
Босилекот
Босилекот процвета.
Босите заминаа.
Белегзиите останаа закачени на вратата од утрото.
Бараниот го нема.
Која е вистината на Искрата на цветот?
И квечерината
И квечерината
со згаснат фитил во времето со тебе
ги брои ластунките!
Новото разденување е прашање на елоквентноста
на семето во него.
Ја корнат
И ветровите,
и духовите,
и луѓето,
и дождовите,
и сонцето,
и денот,
и ноќта со ордии
Ја корнат семката на разденувањето
на розата, на животот!
Прашањето
Прашањето на дивите
е солуција
како постапил Животот
кога на улица се симнаа
питомите?
И парталите
И парталите
Полагаат право на живот,
ако се фрлени крај реката
со пиралка ги перам,
со тегот на разденувањето ги сушам.
Што друго да се прави?
И парталите
полагаат право на живот!
Во браздите на сонот е
се сади семето на времото,
во браздта на гнездото
се прави постојаното,
во браздата на животот,
тече водата на сонот!
Меѓународен договор или творба на креативни политичари?
Ромите се рамноправни граѓани пред Уставот и законите на Република Македонија.
Според Уставот на РМ, на 13 Август 2001 година е потпишан Рамковен договор, документ кој има за цел да спроведува децентрализирана власт, од национално на локално ниво; недискриминација и правична застапеност на припадниците на етничките заедници кои живеат во земјава; подобрување на нивното образование и употреба на мајчиниот јазик на немнозинските етнички заедници.
Рамковниот договор е составен од три анекси: Анекс А – Уставни амандмани, Анекс Б – измени во законодавство и Анекс Ц- имплементација и мерки за градење на доверба.
Ние ќе се задржиме на оние делови од Рамковниот договор кои се важни за развојот односно унапредувањето на Ромската популација. Тоа се: недискриминација и правична застапеност на Ромите, образование и употреба на јазиците и слободно изразување на идентитетот. Кај недискриминацијата и правичната застапеност, целосно ќе се почитува принципот на недискриминација и рамноправен третман на сите лица пред законот. Овој принцип особено ќе се применува во однос на вработувањата во јавната администрација и јавните претпријатија, како и кај пристапот до јавното финансирање за равојот на деловните активности. Во законите со кои се регулираат вработувањата во јавната администрација, ќе бидат содржани мерки со кои ќе се обезбеди правична застапеност на заедниците во сите централни и локални јавни тела и на сите нивоа на вработување во тие тела, истовремено почитувајќи ги правилата за компетентност и интегритет според кој се раководи јавната администрација. Властите ќе преземат активности за да ја корегираат постоечката неврамнотеженост во составот на јавната администрација, особено преку вработување припадници на заедниците со недоволна застапеност. Особено внимание ќе се посвети на тоа да се обезбеди, колку е можно побрзо, полициските служби генерално да го одразат составот и распределбата на населението во Македонија, како што е специфицирано во Анекс Ц.
Јас се прашувам а сигурно и вие исто колку од оваа се спроведува за Ромите односно колку од целокупната администрација се вработени Роми и колку Ромите се недискриминирани? Воопшто овој дел од Рамковниот договор не се почитува кон припадниците од Ромската етничка заедница. Во однос на основното и средното образование, наставата ќе се изведува на мајчините јазици на учениците, а истовремено во цела Македонија ќе се применуваат унифицирани стандарди за академските програми. Финансирање од страна на државата ќе се обезбеди за високо образование на јазиците на кои што зборуваат најмалку 20 проценти од населението во Македонија, а врз основа на посебни спогодби. При уписот на државните универзитети на нови студенти, кои припаѓаат на заедници кои не се мнозинско население во Македонија, ќе се применува принципот на позитивна дискриминација се додека уписот правично не го одрази составот на населението во Македонија. Токму тука односно при уписот на Ромските студенти во државните универзитети сите ние сме сведоции што се случува со самите нас. Како другите кои не се припадници на Ромската етничка заедница ни ги намалуваат и превземаат местата.
Во однос на симболите, непосредно до симболот на Република Македонија, локалните власти ќе ја имаат слободата на предната страна од локалните јавни објекти да постават симболи со кои се обележува идентитетот на заедницата која што е во мнозинство во општината, со почитување на меѓународните правила и примени.
Овде само симболите на идентитет на Ромската популација се применуваа во локалната самоуправа односно општина како ние си ја викаме, единствена Ромска општина Шуто Оризари. И само тука и на ниедно друго место немаме симболи и обележја каде што другите ќе не препознаваат. Да се надеваме дека работите ќе се подобрат кон самите нас, затоа што надеж никогаш не се губи и ако само чекаме работите да тргнат на подобро а ништо да не превземеме ништо и нема да се подобри.
Фахри Сали
Дипломиран Правник
Според Уставот на РМ, на 13 Август 2001 година е потпишан Рамковен договор, документ кој има за цел да спроведува децентрализирана власт, од национално на локално ниво; недискриминација и правична застапеност на припадниците на етничките заедници кои живеат во земјава; подобрување на нивното образование и употреба на мајчиниот јазик на немнозинските етнички заедници.
Рамковниот договор е составен од три анекси: Анекс А – Уставни амандмани, Анекс Б – измени во законодавство и Анекс Ц- имплементација и мерки за градење на доверба.
Ние ќе се задржиме на оние делови од Рамковниот договор кои се важни за развојот односно унапредувањето на Ромската популација. Тоа се: недискриминација и правична застапеност на Ромите, образование и употреба на јазиците и слободно изразување на идентитетот. Кај недискриминацијата и правичната застапеност, целосно ќе се почитува принципот на недискриминација и рамноправен третман на сите лица пред законот. Овој принцип особено ќе се применува во однос на вработувањата во јавната администрација и јавните претпријатија, како и кај пристапот до јавното финансирање за равојот на деловните активности. Во законите со кои се регулираат вработувањата во јавната администрација, ќе бидат содржани мерки со кои ќе се обезбеди правична застапеност на заедниците во сите централни и локални јавни тела и на сите нивоа на вработување во тие тела, истовремено почитувајќи ги правилата за компетентност и интегритет според кој се раководи јавната администрација. Властите ќе преземат активности за да ја корегираат постоечката неврамнотеженост во составот на јавната администрација, особено преку вработување припадници на заедниците со недоволна застапеност. Особено внимание ќе се посвети на тоа да се обезбеди, колку е можно побрзо, полициските служби генерално да го одразат составот и распределбата на населението во Македонија, како што е специфицирано во Анекс Ц.
Јас се прашувам а сигурно и вие исто колку од оваа се спроведува за Ромите односно колку од целокупната администрација се вработени Роми и колку Ромите се недискриминирани? Воопшто овој дел од Рамковниот договор не се почитува кон припадниците од Ромската етничка заедница. Во однос на основното и средното образование, наставата ќе се изведува на мајчините јазици на учениците, а истовремено во цела Македонија ќе се применуваат унифицирани стандарди за академските програми. Финансирање од страна на државата ќе се обезбеди за високо образование на јазиците на кои што зборуваат најмалку 20 проценти од населението во Македонија, а врз основа на посебни спогодби. При уписот на државните универзитети на нови студенти, кои припаѓаат на заедници кои не се мнозинско население во Македонија, ќе се применува принципот на позитивна дискриминација се додека уписот правично не го одрази составот на населението во Македонија. Токму тука односно при уписот на Ромските студенти во државните универзитети сите ние сме сведоции што се случува со самите нас. Како другите кои не се припадници на Ромската етничка заедница ни ги намалуваат и превземаат местата.
Во однос на симболите, непосредно до симболот на Република Македонија, локалните власти ќе ја имаат слободата на предната страна од локалните јавни објекти да постават симболи со кои се обележува идентитетот на заедницата која што е во мнозинство во општината, со почитување на меѓународните правила и примени.
Овде само симболите на идентитет на Ромската популација се применуваа во локалната самоуправа односно општина како ние си ја викаме, единствена Ромска општина Шуто Оризари. И само тука и на ниедно друго место немаме симболи и обележја каде што другите ќе не препознаваат. Да се надеваме дека работите ќе се подобрат кон самите нас, затоа што надеж никогаш не се губи и ако само чекаме работите да тргнат на подобро а ништо да не превземеме ништо и нема да се подобри.
Фахри Сали
Дипломиран Правник
Спроведувањето на рамковниот договор е научна фантастика
По завршувањето на воениот конфликтот во 2001 година „завојуваните“ страни пристапија кон помирување кое што беше спроведено со посредништво на НАТО алијансата како и Европската унија. Во тоа време најголемите политички партии во Македонското плурално општество: СДСМ, ВМРО-ДПМНЕ, ДПА, ПДП како преставници на поширокиот Македонски и Албанански електорат, во Охрид 2001 година се потпиша Охридскиот рамковен договор, којшто претставува темел на мултиетничкиот карактер на поновата историја на Р.Македонија.
Оваа година е многу важна за република Македонија бидејки овој Уставен договор преставува една многу важна рамка која што им дава подобра позиција на помалите етнички заедници во современото Македонско општество. Овој уставен договор преставува сакале или не основа за повеќе можности на целокупната Ромска заедница, од фактот дека во општините каде што се над 20% можат да учат на својот мајчин јазик да го истакнуваат Ромското знаме да вадат документи на својот мајчин јазик како и правична процентуална застапеност во институциите на системот на Р.Македонија.
Во 2002 год беше направен пописот на целата територија на државата по етничка припадност , пол , образование итн. На овие пописи за жал, Ромска заедница не ја доби очекуваната бројка која што реално се очекуваше. Крајната бројка од овој попис процентуално изнесуваше 2.63 % во однос на вкупниот број на жители во нашата држава. Ние Ромите повикувајки се на оваа бројка колку толку имаме загарантирани места кои што ни ги гарантира Уставниот договор односно преамбулата на Македонскиот Устав која што секогаш се наоѓа на почетокот на еден Устав и го покажува етничкиот, културниот и уредувачкиот карактер на државата.
Од 2001 па се до денес, фактите зборуваат дека овој рамковен договор во суштина функционира, меѓутоа во корист на политичките флуктуирања во државата и служи за задоволување на интересите на политичките партии. Моите аргументи за уредувањето на нашата држава кажуваат дека Македонија е бинационална држава. Ова го тврдам бидејки двата мнозински народи се однесуваат како креирачи и на судбината на помалите етнички заедници, иако Охридскиот рамковен договор јасно ги поставил границите на функционирањето на нашиот политички систем.
Извештаите на Европската комисија говорат дека Ромите се сеуште на маргините во Македонското општество и со селективната политика на владата не многу помага за подобро утре на Ромите. Како болна точка на Рамковниот договор кој сега служи за покривање на политичките пазари, е Македонската администрација. Што се однесува до неа последователно од добивањето на кандидатскиот статус на Р.Македонија за кандидат за полноправно членство во Европското семејство во 2005 па се до денес, во сите извештаи на Европската комисија стои дека Македонската администрација е пренатрупана и некомпетентна. Ромите речиси да не постојат во институциите на системот односно во администрацијата од нашите 2.63% само 0,4 % се вработени, тоа е реалноста тоа значи дека според рамковниот договор Роми треба да бидат преку 2500, што во моментов тоа преставува научна фантастика која што извршната власт е должна да ја спроведе како би ги почитувала одредбите од рамковниот договор.
Почитувани, овие бројки ни покажуваат дека има сеуште широко поле кое треба да се обработува од нашите Ромски политичари кои треба да се залагаат да се почитува задолжителната бројка на Роми во институциите на системот, како и да комплетно го застапуваат Ромското прашање, како би обезбедиле подобро утре за сите Роми во Р.Македонија.
Елвис Фазлиоски, Дипломиран Правник
Оваа година е многу важна за република Македонија бидејки овој Уставен договор преставува една многу важна рамка која што им дава подобра позиција на помалите етнички заедници во современото Македонско општество. Овој уставен договор преставува сакале или не основа за повеќе можности на целокупната Ромска заедница, од фактот дека во општините каде што се над 20% можат да учат на својот мајчин јазик да го истакнуваат Ромското знаме да вадат документи на својот мајчин јазик како и правична процентуална застапеност во институциите на системот на Р.Македонија.
Во 2002 год беше направен пописот на целата територија на државата по етничка припадност , пол , образование итн. На овие пописи за жал, Ромска заедница не ја доби очекуваната бројка која што реално се очекуваше. Крајната бројка од овој попис процентуално изнесуваше 2.63 % во однос на вкупниот број на жители во нашата држава. Ние Ромите повикувајки се на оваа бројка колку толку имаме загарантирани места кои што ни ги гарантира Уставниот договор односно преамбулата на Македонскиот Устав која што секогаш се наоѓа на почетокот на еден Устав и го покажува етничкиот, културниот и уредувачкиот карактер на државата.
Од 2001 па се до денес, фактите зборуваат дека овој рамковен договор во суштина функционира, меѓутоа во корист на политичките флуктуирања во државата и служи за задоволување на интересите на политичките партии. Моите аргументи за уредувањето на нашата држава кажуваат дека Македонија е бинационална држава. Ова го тврдам бидејки двата мнозински народи се однесуваат како креирачи и на судбината на помалите етнички заедници, иако Охридскиот рамковен договор јасно ги поставил границите на функционирањето на нашиот политички систем.
Извештаите на Европската комисија говорат дека Ромите се сеуште на маргините во Македонското општество и со селективната политика на владата не многу помага за подобро утре на Ромите. Како болна точка на Рамковниот договор кој сега служи за покривање на политичките пазари, е Македонската администрација. Што се однесува до неа последователно од добивањето на кандидатскиот статус на Р.Македонија за кандидат за полноправно членство во Европското семејство во 2005 па се до денес, во сите извештаи на Европската комисија стои дека Македонската администрација е пренатрупана и некомпетентна. Ромите речиси да не постојат во институциите на системот односно во администрацијата од нашите 2.63% само 0,4 % се вработени, тоа е реалноста тоа значи дека според рамковниот договор Роми треба да бидат преку 2500, што во моментов тоа преставува научна фантастика која што извршната власт е должна да ја спроведе како би ги почитувала одредбите од рамковниот договор.
Почитувани, овие бројки ни покажуваат дека има сеуште широко поле кое треба да се обработува од нашите Ромски политичари кои треба да се залагаат да се почитува задолжителната бројка на Роми во институциите на системот, како и да комплетно го застапуваат Ромското прашање, како би обезбедиле подобро утре за сите Роми во Р.Македонија.
Елвис Фазлиоски, Дипломиран Правник
МЛАДИНСКА РЕВОЛУЦИЈА
Развојот на политичкото вклучување на Ромите
ОД ЧЛЕНОВИ НА МЕСНИ ЗАЕДНИЦИ ВО СФРЈ
ДО МИНИСТРИ ВО ВЛАДАТА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
За време на СФРЈ
По 1971 година во Уставот на Сојузна Федеративна Република Југославија (СФРЈ) ромската нација станува конститутивен елемент запишан во преамбулата на највисокиот акт како етничка група која ги ужива сите права, како и сите народи и народности кои живеат во неа. Во овој период на ромската заедница ѝ било загарантирано уставното право на образование, вработување, научните истражувања и вклучување во интегралниот политички живот. Но и во тогашниот политички интегрален процес ромскиот народ секогаш бил на маргините на општеството и никогаш немал можност да биде дел од поголемите институционални органи и да има претставник кој ќе ги застапува интересите на оваа етничка група. Ромите можеа да се задоволат на својот политички живот или ангажман само во најниските тела и органи на државите и тоа во тогашните месни заедници и одбори во општините. Преку овие органи, со тогашните „претставници“ на Ромите се правеа напори за подобрување на условите за живеење и за задоволување на секојдневните потреби што ги наметнува времето.
Ромската заедница во независна Македонија
По распадот на СФРЈ и со појавата на плурализмот во 1990 година, Ромите активно се вклучуваат во политичкиот живот на Република Македонија, формирајќи неколку политички партии кои направија национална платформа наметнувајќи ги сите проблеми што го засегаа ромскиот народ, започнувајќи од развојот на малото стопанство, до интегрирање во системот на институционалноста, вклучувајќи го напредокот во образованието и вработувањето.
Во првата изборна година ромската заедница добива свој претставник во Собранието на Република Македонија кој директно ќе ги застапува и ќе ги изложува проблемите на Ромите. Поради развојот на политичкото движење на Ромите и лобито од лидерите при процесот на донесување на Законот за територијална поделба, во 1996 година се формира општината Шуто Оризари во која бројноста на постојаното население во неа покажува најголема застапеност на ромската популација. На тогашните локални избори за првпат е избран градоначалник од ромска припадност, како и претседател на Советот на Општината со 17 советници од кои 15 се припадници на ромската заедница.
Политичкиот ангажман на ромската заедница имаше развој со брза динамика, а со тоа ромската заедница, непосредно преку слободни избори, добива свои претставници во законодавната и извршната власт.
Министер без ресор, заменик-министер за правда, пратеник во Собранието на Република Македонија и директори на потсекторите во министерствата се највисоките функции што ги извршуваат претставници од ромската заедница.
Образованието услов за напредок
Постои интенција за поинтезивно забрзување на процесот на образование, како и за интезивирање на процесот на еманципација и интеграција на севкупното ромско население во општеството.
Се вложуваат напори да се зголеми вклученоста на ромската популација во високото образование, да се зголеми бројот на студентите Роми на кои, иако за кратко време, им се даваат стипендии и академска поддршка на студентите. Во ревидираниот акционен план за образование од Декадата за вклучување на Ромите 2005-2015 година, моментната бројка на студенти Роми изнесува 300, со интенција таа бројка во наредниот период да порасне. Овие факти за развојот на ромската заедница во Македонија даваат јасен показател за сериозноста во желбата за интегрирање на Ромите кои имаат визија за подобра иднина.
Едис ХАСАН,
студент на политички студии, Правен факултет
ОД ЧЛЕНОВИ НА МЕСНИ ЗАЕДНИЦИ ВО СФРЈ
ДО МИНИСТРИ ВО ВЛАДАТА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
За време на СФРЈ
По 1971 година во Уставот на Сојузна Федеративна Република Југославија (СФРЈ) ромската нација станува конститутивен елемент запишан во преамбулата на највисокиот акт како етничка група која ги ужива сите права, како и сите народи и народности кои живеат во неа. Во овој период на ромската заедница ѝ било загарантирано уставното право на образование, вработување, научните истражувања и вклучување во интегралниот политички живот. Но и во тогашниот политички интегрален процес ромскиот народ секогаш бил на маргините на општеството и никогаш немал можност да биде дел од поголемите институционални органи и да има претставник кој ќе ги застапува интересите на оваа етничка група. Ромите можеа да се задоволат на својот политички живот или ангажман само во најниските тела и органи на државите и тоа во тогашните месни заедници и одбори во општините. Преку овие органи, со тогашните „претставници“ на Ромите се правеа напори за подобрување на условите за живеење и за задоволување на секојдневните потреби што ги наметнува времето.
Ромската заедница во независна Македонија
По распадот на СФРЈ и со појавата на плурализмот во 1990 година, Ромите активно се вклучуваат во политичкиот живот на Република Македонија, формирајќи неколку политички партии кои направија национална платформа наметнувајќи ги сите проблеми што го засегаа ромскиот народ, започнувајќи од развојот на малото стопанство, до интегрирање во системот на институционалноста, вклучувајќи го напредокот во образованието и вработувањето.
Во првата изборна година ромската заедница добива свој претставник во Собранието на Република Македонија кој директно ќе ги застапува и ќе ги изложува проблемите на Ромите. Поради развојот на политичкото движење на Ромите и лобито од лидерите при процесот на донесување на Законот за територијална поделба, во 1996 година се формира општината Шуто Оризари во која бројноста на постојаното население во неа покажува најголема застапеност на ромската популација. На тогашните локални избори за првпат е избран градоначалник од ромска припадност, како и претседател на Советот на Општината со 17 советници од кои 15 се припадници на ромската заедница.
Политичкиот ангажман на ромската заедница имаше развој со брза динамика, а со тоа ромската заедница, непосредно преку слободни избори, добива свои претставници во законодавната и извршната власт.
Министер без ресор, заменик-министер за правда, пратеник во Собранието на Република Македонија и директори на потсекторите во министерствата се највисоките функции што ги извршуваат претставници од ромската заедница.
Образованието услов за напредок
Постои интенција за поинтезивно забрзување на процесот на образование, како и за интезивирање на процесот на еманципација и интеграција на севкупното ромско население во општеството.
Се вложуваат напори да се зголеми вклученоста на ромската популација во високото образование, да се зголеми бројот на студентите Роми на кои, иако за кратко време, им се даваат стипендии и академска поддршка на студентите. Во ревидираниот акционен план за образование од Декадата за вклучување на Ромите 2005-2015 година, моментната бројка на студенти Роми изнесува 300, со интенција таа бројка во наредниот период да порасне. Овие факти за развојот на ромската заедница во Македонија даваат јасен показател за сериозноста во желбата за интегрирање на Ромите кои имаат визија за подобра иднина.
Едис ХАСАН,
студент на политички студии, Правен факултет
ИНДЕНТИТЕТОТ НИ ЗАВИСИ ОД НЕ/ПОЗНАВАЊЕТО НА МАЈЧИНИОТ ЈАЗИК ???!!!
Ромаверзитас да им помогне на студентите да го научат својот мајчин јазик и еден ден да речат: „ME SIKLULUM TE KERAV ROMANE LAFI“, вели Сунај Исмаил студент на Правниот факултет
Јазикот претставува средство за комуникација помеѓу луѓето за што сметам дека сите знаете, но, исто така, би требало да знаете дека ако отидете во Франција и ако зборувате англиски и по малку германски, сигурно би ви кажале:
- „Извинете ова е Франција и се зборува на француски јазик.“
Немојте да се навредите ако поради вашето незнаење предизвикувате револт кај нив, а со тоа и директно ја омаловажувате нивната култура и сувереност кои ги имаат со векови наназад.
Да се вратиме на нашиот дел: ромскиот јазик и неговото говорење, односно влијанието во заедницата и надвор од неа.
Континуитетот на ромската култура се развива од деценија во деценија, опфаќајќи низа промени во одредени елементи специфични за нас, а се разбира нејзин зависен фактор на влијание сме ние:
1. Го зборуваш или НЕ ромскиот јазик како приоритетен елемент за идентификување со заедницата?
2. Живееш на специфичен начин, РОМСКИ, различен од средината во која се наоѓаш?
3. Ги почитуваш или НЕ традиционалните (конзервативни) вредности: религија, семејство и сл.
Ние сме само една од многуте генерации која ги добила тој јазик и таа култура и според логиката на нештата СМЕ ДОЛЖНИ да го пренесеме на тие што се после нас.
БИ СЕ ПРОДОЛЖИЛ ЛИ ТОЈ КОНТИНУИТЕТ ШТО СИТЕ НАС НÈ ДРЖИ И НÈ ПРАВИ ПОРАЗЛИЧНИ ОД ДРУГИТЕ ?
Тешко! Доколку самите не си го зборуваме нашиот мајчин јазик, постои можност тој континуитет да се прекине. Тоа што не го познаваме својот мајчин јазик е наш личен неуспех, а секако со тоа и на заедницата во целост. Јас лично, Сунај Исмаил, сум горд на тоа што го носам во себе со самото доаѓање на овој свет.
Не сме Французи затоа што немаме матична држава како нив, но тоа не значи дека немаме јазик и култура. Со самото неговорење на својот мајчин јазик во семејството и во средината помеѓу припадниците на иста етничка група не се почитуваат идентитетот на нацијата како и луѓето кои во минатото ги вложија својот труд и својот живот за нејзиното созадавање.
Според мене говорењето на ромскиот јазик е фактор за припадност во заедницата. Тоа нè прави да бидеме посебни и уникатни.
ШТО ЌЕ СЕ СЛУЧИ АКО ПОГОЛЕМИОТ БРОЈ РОМИ НЕ СИ ГО ЗНААТ ЈАЗИКОТ?
Постои интенција да се изгуби националниот идентитет кој е толку кревок и осетлив на многу флуктуации, намерни или ненамерни, предизвикани од другите идентитети кои во последниве години имаат големо влијание врз нашава култура и нашиов јазик.
Сметам дека всушност тоа е и самиот проблем: ПОИСТОВЕТУВАЊЕТО со другите национални општества (македонски, албански, турски) и тука се губи таа корелација во односот јазик V.S. национална припадност.
Сам сум незадоволен за себе, но доколку ми помогнете, се разбира, ќе го надополнам својот недостатокот – ДА ЗНАМ РОМСКИ ЈАЗИК.
Сметам дека тоа ќе се случи поскоро и се надеваме на помош од Ромаверзитас со тоа што ќе организира курсеви на ромски јазик и тие што ќе го научат да кажат: „ME SIKLULUM TE KERAV ROMANE LAFI“.
Сунај Исмаил, студент на Правен факултет
Јазикот претставува средство за комуникација помеѓу луѓето за што сметам дека сите знаете, но, исто така, би требало да знаете дека ако отидете во Франција и ако зборувате англиски и по малку германски, сигурно би ви кажале:
- „Извинете ова е Франција и се зборува на француски јазик.“
Немојте да се навредите ако поради вашето незнаење предизвикувате револт кај нив, а со тоа и директно ја омаловажувате нивната култура и сувереност кои ги имаат со векови наназад.
Да се вратиме на нашиот дел: ромскиот јазик и неговото говорење, односно влијанието во заедницата и надвор од неа.
Континуитетот на ромската култура се развива од деценија во деценија, опфаќајќи низа промени во одредени елементи специфични за нас, а се разбира нејзин зависен фактор на влијание сме ние:
1. Го зборуваш или НЕ ромскиот јазик како приоритетен елемент за идентификување со заедницата?
2. Живееш на специфичен начин, РОМСКИ, различен од средината во која се наоѓаш?
3. Ги почитуваш или НЕ традиционалните (конзервативни) вредности: религија, семејство и сл.
Ние сме само една од многуте генерации која ги добила тој јазик и таа култура и според логиката на нештата СМЕ ДОЛЖНИ да го пренесеме на тие што се после нас.
БИ СЕ ПРОДОЛЖИЛ ЛИ ТОЈ КОНТИНУИТЕТ ШТО СИТЕ НАС НÈ ДРЖИ И НÈ ПРАВИ ПОРАЗЛИЧНИ ОД ДРУГИТЕ ?
Тешко! Доколку самите не си го зборуваме нашиот мајчин јазик, постои можност тој континуитет да се прекине. Тоа што не го познаваме својот мајчин јазик е наш личен неуспех, а секако со тоа и на заедницата во целост. Јас лично, Сунај Исмаил, сум горд на тоа што го носам во себе со самото доаѓање на овој свет.
Не сме Французи затоа што немаме матична држава како нив, но тоа не значи дека немаме јазик и култура. Со самото неговорење на својот мајчин јазик во семејството и во средината помеѓу припадниците на иста етничка група не се почитуваат идентитетот на нацијата како и луѓето кои во минатото ги вложија својот труд и својот живот за нејзиното созадавање.
Според мене говорењето на ромскиот јазик е фактор за припадност во заедницата. Тоа нè прави да бидеме посебни и уникатни.
ШТО ЌЕ СЕ СЛУЧИ АКО ПОГОЛЕМИОТ БРОЈ РОМИ НЕ СИ ГО ЗНААТ ЈАЗИКОТ?
Постои интенција да се изгуби националниот идентитет кој е толку кревок и осетлив на многу флуктуации, намерни или ненамерни, предизвикани од другите идентитети кои во последниве години имаат големо влијание врз нашава култура и нашиов јазик.
Сметам дека всушност тоа е и самиот проблем: ПОИСТОВЕТУВАЊЕТО со другите национални општества (македонски, албански, турски) и тука се губи таа корелација во односот јазик V.S. национална припадност.
Сам сум незадоволен за себе, но доколку ми помогнете, се разбира, ќе го надополнам својот недостатокот – ДА ЗНАМ РОМСКИ ЈАЗИК.
Сметам дека тоа ќе се случи поскоро и се надеваме на помош од Ромаверзитас со тоа што ќе организира курсеви на ромски јазик и тие што ќе го научат да кажат: „ME SIKLULUM TE KERAV ROMANE LAFI“.
Сунај Исмаил, студент на Правен факултет
I ROMANI CHIB… ИЗВИНИ НЕ ТЕ РАЗБИРАМ!
Асимилацијата зема сè поголем и поголем замав помеѓу помалите етнички заедници, а непознавањето на ромскиот јазик доведува до губење на идентитетот!
Како и секој народ од Земјинава топка, така и ромската нација поседува вредности кои ја карактеризираат како посебна етничка група различна од другите: имаат свој јазик, своја култура, своја традиција и свои обичаи. Ромите во Република Македонија се соочуваат со многу чуден феномен. Многумина од припадниците на оваа етничка група не го зборуваат ромскиот јазик додека други, пак, за жал не го ни разбираат.
Ромите кои го зборуваат активно ромскиот јазик се населени во северниот и централниот дел на Република Македонија, односно во следниве градови: Скопје, Куманово, Прилеп, Тетово и други. Непознавањето и неговорењето на својот мајчин јазик се застапени кај поголемиот дел на Ромите кои живеат во источниот, западниот и јужниот дел во Македонија.
Со тоа што не го користат ромскиот јазик, тие се оддалечуваат од својата етничка припадност. Зошто? Затоа што ако еден народ не го негуваа својот јазик, тој народ исто како да не постои. Јазикот како средство за комуникација е еден од најважните елементи и фактори за постоење на одредена нација. Сметам дека Ромите од горенаведените делови на Македонија воопшто не се свесни за самата последица од неупотребувањето на јазикот која доведува до висок ризик на асимилација, за што силно влијание има доминантното мнозинство на население. Мислам дека е време и ромскиот народ населен на оваа територија да се освести за тоа што е, односно да почне да ја чувствува својата етничка припадност и за тоа да биде горд. Со ова сакам да ги охрабрам сите РОМИ од сите делови на Република Македонија да не го кријат својот идентитет мислејќи дека припадноста во ромската заедница ќе им наштети во нивниот општествен углед и кариера. Денес во светот, голем дел од Ромите кои се горди на својата етничка припадност се успешни како лекари, инженери, професори, архитекти, правници, политичари, социолози и многу други професии и нивната кариера сè уште расте и опстојува, иако јавно се изјаснуваат дека се Роми.
Фахри САЛИ,
Дипломиран Правник
Како и секој народ од Земјинава топка, така и ромската нација поседува вредности кои ја карактеризираат како посебна етничка група различна од другите: имаат свој јазик, своја култура, своја традиција и свои обичаи. Ромите во Република Македонија се соочуваат со многу чуден феномен. Многумина од припадниците на оваа етничка група не го зборуваат ромскиот јазик додека други, пак, за жал не го ни разбираат.
Ромите кои го зборуваат активно ромскиот јазик се населени во северниот и централниот дел на Република Македонија, односно во следниве градови: Скопје, Куманово, Прилеп, Тетово и други. Непознавањето и неговорењето на својот мајчин јазик се застапени кај поголемиот дел на Ромите кои живеат во источниот, западниот и јужниот дел во Македонија.
Со тоа што не го користат ромскиот јазик, тие се оддалечуваат од својата етничка припадност. Зошто? Затоа што ако еден народ не го негуваа својот јазик, тој народ исто како да не постои. Јазикот како средство за комуникација е еден од најважните елементи и фактори за постоење на одредена нација. Сметам дека Ромите од горенаведените делови на Македонија воопшто не се свесни за самата последица од неупотребувањето на јазикот која доведува до висок ризик на асимилација, за што силно влијание има доминантното мнозинство на население. Мислам дека е време и ромскиот народ населен на оваа територија да се освести за тоа што е, односно да почне да ја чувствува својата етничка припадност и за тоа да биде горд. Со ова сакам да ги охрабрам сите РОМИ од сите делови на Република Македонија да не го кријат својот идентитет мислејќи дека припадноста во ромската заедница ќе им наштети во нивниот општествен углед и кариера. Денес во светот, голем дел од Ромите кои се горди на својата етничка припадност се успешни како лекари, инженери, професори, архитекти, правници, политичари, социолози и многу други професии и нивната кариера сè уште расте и опстојува, иако јавно се изјаснуваат дека се Роми.
Фахри САЛИ,
Дипломиран Правник
ДАЛИ СЕКОЈ КОЈ ЗНАЕ АНГЛИСКИ Е АНГЛИЧАНЕЦ ???
Мешаните бракови виновни за непознавањето на ромскиот јазик. Чувството за припадност е услов за припаѓање во некоја етничка заедница, а не познавањето и говорењето на јазикот, вели Ајше Алиева, дипломиран економист од Велес.
Веќе некоку дена се прашувам од каде да почнам... Меѓутоа, одговорот не можам да го најдам, затоа почнувам да се уверувам во фактот дека навистина почетокот бил најтежок.
Размислувајќи за мојата сторија и за тоа што сакам да ви кажам, решив сето тоа да го опишам со една приказна:
Многу оддамна во еден мал град во земјата на далечините живеел привлечниот, чесниот и работољубив Азад. Тој бил Ром кој секојдневно ги извршувал работите во ковачницата.
Еден ден во ковачницата се појавиле неколку девојки, а меѓу нив и прекрасната Арзу, која била Турчинка и била многу богата. Азад уште во моментот кога ја видел Арзу се заљубил во неа. Девојките го оставиле тенџерето на поправка и ја напуштиле ковачницата. Тоа за Азад било како да згаснал сиот огин во дуќанот и почнал да бара чаре како да го освои срцето на прекрасната Арзу. Седнал до жарта, зел едно парче железо и почнал да му дава облик, и направил нешто дотогаш невидено, цвеќе од железо. Наредниот ден по тенџерето се вратила само една девојка, Арзу не била со неа. Азад бил разочаран бидејќи не можел да ја види, но сепак цвеќето од железо направено за неговата љубов го испратил по нејзината пријателка. Кога Арзу го видела цвеќето се воодушевила и ѝ се препуштила на љубовта.
По кратко флертување, Азад решил да разговара со таткото на девојката кој бил многу богат и не можел ни да помисли дека неговата ќерка е заљубена во обичен ковач, а згора на сè, тоа и Ром. Во еден момент љубовта на Арзу преминала во забранета... Не можеле да се гледаат како претходно, девојката веќе плачела за сè и ништо немало значење во нејзиниот живот, знаела дека никогаш повеќе нема да бидат заедно. Била во исчекување на секаква вест за него, мислела само на него:
Каде ли е сега? Што ли прави? Дали ме заборави?
Пати ли како што патам и јас?...
Девојката повеќе не можела да ја издржи оваа болка, се разболела....
Таткото не можејќи да ја гледа својата ќерка како пати, попуштил и дозволил вљубените да стапат во брак... Нивната љубов била закитена со мало ангелче кое го крстиле Ајша .
Можеби многумина од вас се запрашаа зошто е целава оваа приказна ...???
Па искрено да кажам, се потрудив да ја кажам мојата приказна, можеби не толку тажна, но сепак слична. Јас сум плод на мешан брак, на Турчинка и Ром. Мајчин јазик ми е турскиот, живеам во средина со турски и македонски семејства, средина во која ромскиот јазик е изумрен кај повеќето Роми од мојот крај.
Сметам дека не е правилна констатацијата оти познавањето на јазикот на одредена етничка заедница, како средство за комуникација, е основ за националната припадност/ориентација. Ако е предуслов да го говориш јазикот за да припаѓаш во заедницата, тогаш следуваат неколку реторички прашања:
Дали секој кој го зборува англискиот јазик а пропо треба да биде Англичанец?
Дали секој кој го говори германскиот јазик е Германец?
Или, дали секој кој знае турски е Турчин???
НЕ! Не се согласувам со тоа.
Сфатете, јас не сум виновна за изумирањето на ромскиот јазик, ромската култура и традиција во најголемиот дел на Велес. Јас само можам да вложам напор да го вратиме изгубеното. Непознавањето на ромскиот јазик не може да биде оружје за никого за да ме обвинува дека не сум Ромка, важно е како се чувствувам.
Знам сега сите се прашувате: ПА КАКО ТИ СЕ ДОЖИВУВАШ?
Верувајте ми да се одговори на ова прашање е многу тешко, иако како да ме прашувате: КОГО ПОВЕЌЕ ГО САКАШ ТАТКО ТИ ИЛИ МАЈКА ТИ?
Ајше АЛИЕВА,
дипломиран економист
Веќе некоку дена се прашувам од каде да почнам... Меѓутоа, одговорот не можам да го најдам, затоа почнувам да се уверувам во фактот дека навистина почетокот бил најтежок.
Размислувајќи за мојата сторија и за тоа што сакам да ви кажам, решив сето тоа да го опишам со една приказна:
Многу оддамна во еден мал град во земјата на далечините живеел привлечниот, чесниот и работољубив Азад. Тој бил Ром кој секојдневно ги извршувал работите во ковачницата.
Еден ден во ковачницата се појавиле неколку девојки, а меѓу нив и прекрасната Арзу, која била Турчинка и била многу богата. Азад уште во моментот кога ја видел Арзу се заљубил во неа. Девојките го оставиле тенџерето на поправка и ја напуштиле ковачницата. Тоа за Азад било како да згаснал сиот огин во дуќанот и почнал да бара чаре како да го освои срцето на прекрасната Арзу. Седнал до жарта, зел едно парче железо и почнал да му дава облик, и направил нешто дотогаш невидено, цвеќе од железо. Наредниот ден по тенџерето се вратила само една девојка, Арзу не била со неа. Азад бил разочаран бидејќи не можел да ја види, но сепак цвеќето од железо направено за неговата љубов го испратил по нејзината пријателка. Кога Арзу го видела цвеќето се воодушевила и ѝ се препуштила на љубовта.
По кратко флертување, Азад решил да разговара со таткото на девојката кој бил многу богат и не можел ни да помисли дека неговата ќерка е заљубена во обичен ковач, а згора на сè, тоа и Ром. Во еден момент љубовта на Арзу преминала во забранета... Не можеле да се гледаат како претходно, девојката веќе плачела за сè и ништо немало значење во нејзиниот живот, знаела дека никогаш повеќе нема да бидат заедно. Била во исчекување на секаква вест за него, мислела само на него:
Каде ли е сега? Што ли прави? Дали ме заборави?
Пати ли како што патам и јас?...
Девојката повеќе не можела да ја издржи оваа болка, се разболела....
Таткото не можејќи да ја гледа својата ќерка како пати, попуштил и дозволил вљубените да стапат во брак... Нивната љубов била закитена со мало ангелче кое го крстиле Ајша .
Можеби многумина од вас се запрашаа зошто е целава оваа приказна ...???
Па искрено да кажам, се потрудив да ја кажам мојата приказна, можеби не толку тажна, но сепак слична. Јас сум плод на мешан брак, на Турчинка и Ром. Мајчин јазик ми е турскиот, живеам во средина со турски и македонски семејства, средина во која ромскиот јазик е изумрен кај повеќето Роми од мојот крај.
Сметам дека не е правилна констатацијата оти познавањето на јазикот на одредена етничка заедница, како средство за комуникација, е основ за националната припадност/ориентација. Ако е предуслов да го говориш јазикот за да припаѓаш во заедницата, тогаш следуваат неколку реторички прашања:
Дали секој кој го зборува англискиот јазик а пропо треба да биде Англичанец?
Дали секој кој го говори германскиот јазик е Германец?
Или, дали секој кој знае турски е Турчин???
НЕ! Не се согласувам со тоа.
Сфатете, јас не сум виновна за изумирањето на ромскиот јазик, ромската култура и традиција во најголемиот дел на Велес. Јас само можам да вложам напор да го вратиме изгубеното. Непознавањето на ромскиот јазик не може да биде оружје за никого за да ме обвинува дека не сум Ромка, важно е како се чувствувам.
Знам сега сите се прашувате: ПА КАКО ТИ СЕ ДОЖИВУВАШ?
Верувајте ми да се одговори на ова прашање е многу тешко, иако како да ме прашувате: КОГО ПОВЕЌЕ ГО САКАШ ТАТКО ТИ ИЛИ МАЈКА ТИ?
Ајше АЛИЕВА,
дипломиран економист
ЕФЕКТОТ НА СТАКЛЕНА ГРАДИНА
Истражувачите предвидуваат дека температурата ќе се зголеми околу 2 до 10 степени Фаранхајтови до крајот на 21. век. Но уште понесигурно е што значи ова за Земјата? Пожарите ќе бидат честа појава. Почесто појавување торнада, цунами кои ќе бидат со посилен интензитет. Ќе се уништува животинскиот и растителниот свет...
За 2,5 милиони години климата на Земјата се променила, кружејќи од ледени ери, па сè до потопли периоди. Но во последниов век температурите на Земјата пораснале неверојатно брзо. Научниците сметаат дека тоа е последица од човечката активност со која се покачуваат температурите, позната под името глобално затоплување. Откако започна индустриската револуција, фабриките, електричните централи и конечно автомобилите преработиле големи количества фосилни горива, како што е нафтата, со што се испуштиле големи количества јаглерод диоксид и други гасови во атмосферата. Овие гасови на стаклената градина ја заробуваат топлината на Земјата во природно настанатиот процес кој се нарекува ефект на стаклената градина. Ефектот на стаклената градина започнува со Сонцето и енергијата што ја зрачи на Земјата. Земјата и атмосферата апсорбираат дел од оваа енергија, додека остатокот се враќа назад во Вселената.
Важноста на стаклената градина
Ефектот на стаклената градина е многу важен за животот на планетава. Без него Земјата не би била доволно топла за да може на неа да се живее. Средната температура на површината на Земјата денес е околу 15 Cº, а доколку не би бил ефектот на стаклената градина, средната температура на земјината површина би била околу минус 18 Cº, поради што не би имало живот на планетава. Затоа луѓето во минатото сметале дека овој ефект е многу важен за Земјата.
Но никој не претпоставил дека овој ефект може да биде и опасен, доколку присуството на гасовите на стаклената градина се зголеми. А поголемото присуство на гасовите на стаклената градина во атмосферата доведува до т.н. засилен ефект на стаклената градина, што веќе станува опасност за животот на нашава планета. Дури и малите покачувања на температурата можат да бидат опасни, не само за човекот, туку и за сите други живи организми. Овој ефект првпат бил откриен од Џозеф Фуриер во 1824 година.
Последици: Најпрвин би се зголемил бројот на плажите, а некои земји ќе имаат многу потопла клима. Климата ќе биде разновидна, од медитеранска клима во летните периоди, па сè до сибирски студови во зимата. Со потоплата клима жешките земји, како во Африка, ќе станат неиздржливи за живот. Ќе се формираат повеќе пустини поради недостиг на вода. Животните и растенијата кои бараат поладна клима ќе исчезнат. Многу од замрзнатите површини од Арктикот и од Антарктикот ќе се одмрзнат, а тоа ќе доведе до подигнување на нивото на водата. Пожарите ќе бидат честа појава. Исто така ќе дојде до сè поголемо појавување на торнада, цунами, кои ќе бидат со посилен интензитет итн.
Сè додека индустријализираната нација употребува енергија и земјите во развој ја зголемуваат потрошувачката на фосилните горива, концентрацијата на гасовите на стаклената градина ќе продолжи да се зголемува.
Некои модели за климата предвидуваат мали промени. Нивото на морињата ќе се зголеми и со тоа ќе бидат поплавени различни региони во светот. Климатските модели ќе се променат, и тоа ќе доведе до почесто појавување на ураганите. Жестоки суши ќе бидат почести во потоплите региони. Животните неспособни да се адаптираат на променливите услови ќе се соочат со исчезнување.
Што да преземеме: Иако уште треба да се научи за глобалното затоплување, многу организации го намалуваат и испуштањето на гасовите за да ги намалат влијанието на глобалното затоплување и ефектот на стаклената градина.
Дали треба да се грижиме за глобалното затоплување и за засилениот ефект на стаклената градина? Одговорот е секако, ДА. Мора да сториме нешто за да ги намалиме гасовите на стаклената градина, да не ги произведуваме. Ова можеме да го постигнеме со:
o помало користење на превозните средства,
o садење нови дрвца,
o рационално користење на енергијата,
o рационална употреба на водата итн.
Себијан ФЕЈЗУЛА, студент на Филозофски факултет
За 2,5 милиони години климата на Земјата се променила, кружејќи од ледени ери, па сè до потопли периоди. Но во последниов век температурите на Земјата пораснале неверојатно брзо. Научниците сметаат дека тоа е последица од човечката активност со која се покачуваат температурите, позната под името глобално затоплување. Откако започна индустриската револуција, фабриките, електричните централи и конечно автомобилите преработиле големи количества фосилни горива, како што е нафтата, со што се испуштиле големи количества јаглерод диоксид и други гасови во атмосферата. Овие гасови на стаклената градина ја заробуваат топлината на Земјата во природно настанатиот процес кој се нарекува ефект на стаклената градина. Ефектот на стаклената градина започнува со Сонцето и енергијата што ја зрачи на Земјата. Земјата и атмосферата апсорбираат дел од оваа енергија, додека остатокот се враќа назад во Вселената.
Важноста на стаклената градина
Ефектот на стаклената градина е многу важен за животот на планетава. Без него Земјата не би била доволно топла за да може на неа да се живее. Средната температура на површината на Земјата денес е околу 15 Cº, а доколку не би бил ефектот на стаклената градина, средната температура на земјината површина би била околу минус 18 Cº, поради што не би имало живот на планетава. Затоа луѓето во минатото сметале дека овој ефект е многу важен за Земјата.
Но никој не претпоставил дека овој ефект може да биде и опасен, доколку присуството на гасовите на стаклената градина се зголеми. А поголемото присуство на гасовите на стаклената градина во атмосферата доведува до т.н. засилен ефект на стаклената градина, што веќе станува опасност за животот на нашава планета. Дури и малите покачувања на температурата можат да бидат опасни, не само за човекот, туку и за сите други живи организми. Овој ефект првпат бил откриен од Џозеф Фуриер во 1824 година.
Последици: Најпрвин би се зголемил бројот на плажите, а некои земји ќе имаат многу потопла клима. Климата ќе биде разновидна, од медитеранска клима во летните периоди, па сè до сибирски студови во зимата. Со потоплата клима жешките земји, како во Африка, ќе станат неиздржливи за живот. Ќе се формираат повеќе пустини поради недостиг на вода. Животните и растенијата кои бараат поладна клима ќе исчезнат. Многу од замрзнатите површини од Арктикот и од Антарктикот ќе се одмрзнат, а тоа ќе доведе до подигнување на нивото на водата. Пожарите ќе бидат честа појава. Исто така ќе дојде до сè поголемо појавување на торнада, цунами, кои ќе бидат со посилен интензитет итн.
Сè додека индустријализираната нација употребува енергија и земјите во развој ја зголемуваат потрошувачката на фосилните горива, концентрацијата на гасовите на стаклената градина ќе продолжи да се зголемува.
Некои модели за климата предвидуваат мали промени. Нивото на морињата ќе се зголеми и со тоа ќе бидат поплавени различни региони во светот. Климатските модели ќе се променат, и тоа ќе доведе до почесто појавување на ураганите. Жестоки суши ќе бидат почести во потоплите региони. Животните неспособни да се адаптираат на променливите услови ќе се соочат со исчезнување.
Што да преземеме: Иако уште треба да се научи за глобалното затоплување, многу организации го намалуваат и испуштањето на гасовите за да ги намалат влијанието на глобалното затоплување и ефектот на стаклената градина.
Дали треба да се грижиме за глобалното затоплување и за засилениот ефект на стаклената градина? Одговорот е секако, ДА. Мора да сториме нешто за да ги намалиме гасовите на стаклената градина, да не ги произведуваме. Ова можеме да го постигнеме со:
o помало користење на превозните средства,
o садење нови дрвца,
o рационално користење на енергијата,
o рационална употреба на водата итн.
Себијан ФЕЈЗУЛА, студент на Филозофски факултет
Живеам во студентски
Влага во собите, искршени прозорци, соби без врати, стари шкафови и кревети, проблеми со греењето, неквалитетна и невкусна храна, уништени вециња...
Сите оние на кои приоритет им е студирањето, а воедно немаат факултет во родниот град, мораат своето образование да го продолжат надвор во друг град.
Имајќи го предвид фактот дека поголемиот број од студентите не се во можност да живеат во станови, поради поголемите трошоци, решението го наоѓаат во сместување во некој од студентските домови. Но животот што се нуди во нив и не е толку удобен, колку што би требало да е (барем до одреден степен).
Секако дека има и убави и позитивни работи кога станува збор за студентските домови. Пред сè тоа е дружбата и блискоста меѓу студентите. Секојдневното снаоѓање, решавањето на проблемите, прославувањето на успесите доведуваат до таа блискост. Па по студирањето, освен дипломата имаме и вистински пријатели за цел живот. Меѓутоа, позитивните работи паѓаат во сенка од проблемите што ги имаме во студентските домови.
Проблемите во врска со условите на живеење во домовите се: квалитетот на сместување, исхраната, хигиената како и други недостатоци чиј број не е мал. Со сигурност може да се каже дека условите во студентските домови се катастрофални. Почнувајќи од влага во собите, искршени прозорци, соби без врати, стари шкафови и кревети, проблеми со греењето, неквалитетна и невкусна храна, уништени вециња... Собите не се доволно заштитени и дератизирани, па можно е да сретнете разни инсекти, глувци, па дури и гуштери, што не е нормално за место кое студентот го смета за втор дом и каде што го поминува најголемиот дел од времето.
Вакви се условите вo кои најголем број од студентите ја поминуваат академската година и мораат да се носат со тоа бидејќи тоа е единственото што се нуди. Никој не води сметка за тоа како им е на студентите сместени во самите домови. Студентскиот сојуз како да не постои и како да не е создаден за студентите, не реагира на поплаките за кои е формиран.
Можеби ваквите текстови ќе ги освестат луѓетo чија работа е да се занимаваат со овој проблем на студентите, па во иднина другите генерации нема да знаат низ што сè требало да поминат за да добијат титула ,,академски граѓани“.
Авторот на овој текст е студент Ром, живее во студентски дом и сака да остане анонимен.
Сите оние на кои приоритет им е студирањето, а воедно немаат факултет во родниот град, мораат своето образование да го продолжат надвор во друг град.
Имајќи го предвид фактот дека поголемиот број од студентите не се во можност да живеат во станови, поради поголемите трошоци, решението го наоѓаат во сместување во некој од студентските домови. Но животот што се нуди во нив и не е толку удобен, колку што би требало да е (барем до одреден степен).
Секако дека има и убави и позитивни работи кога станува збор за студентските домови. Пред сè тоа е дружбата и блискоста меѓу студентите. Секојдневното снаоѓање, решавањето на проблемите, прославувањето на успесите доведуваат до таа блискост. Па по студирањето, освен дипломата имаме и вистински пријатели за цел живот. Меѓутоа, позитивните работи паѓаат во сенка од проблемите што ги имаме во студентските домови.
Проблемите во врска со условите на живеење во домовите се: квалитетот на сместување, исхраната, хигиената како и други недостатоци чиј број не е мал. Со сигурност може да се каже дека условите во студентските домови се катастрофални. Почнувајќи од влага во собите, искршени прозорци, соби без врати, стари шкафови и кревети, проблеми со греењето, неквалитетна и невкусна храна, уништени вециња... Собите не се доволно заштитени и дератизирани, па можно е да сретнете разни инсекти, глувци, па дури и гуштери, што не е нормално за место кое студентот го смета за втор дом и каде што го поминува најголемиот дел од времето.
Вакви се условите вo кои најголем број од студентите ја поминуваат академската година и мораат да се носат со тоа бидејќи тоа е единственото што се нуди. Никој не води сметка за тоа како им е на студентите сместени во самите домови. Студентскиот сојуз како да не постои и како да не е создаден за студентите, не реагира на поплаките за кои е формиран.
Можеби ваквите текстови ќе ги освестат луѓетo чија работа е да се занимаваат со овој проблем на студентите, па во иднина другите генерации нема да знаат низ што сè требало да поминат за да добијат титула ,,академски граѓани“.
Авторот на овој текст е студент Ром, живее во студентски дом и сака да остане анонимен.
ОД ДНЕВНИКОТ НА ЕДЕН СТУДЕНТ
„Куќата на стравот“ и „Долината на сексот“ се само дел од гласините што се шират помеѓу студентите за начинот и за животот во студентските домови. Многу мал број од студентите сакаат да живеат во студентски домови, бидејќи имаат предрасуди дека токму со животот во студентските домови, младите можат лесно да се расипат и да забораваат на своето образование. Речиси повеќето од студентите Роми кои студираат надвор од своето место на живеење сакаат да престојуваат по приватни куќи и станови, плаќајќи дури по 200 евра за еден месец. На дискусијата „Студентите Роми како носители на промени во заедницата/општеството“ студентите истакнаа дека таквиот пристап се коси со правилата за примање стипендија. Затоа што:
- Како е можно да живеат во станови и куќи и да плаќаат кирија од 200 евра? Ист е начинот на студирање и живеење: како е во студентски дом, така е и во куќа, само разликата е што во студентскиот дом плаќаат 50 евра, а за стан 200 евра, вели Себихан Демировски студент на Институтот за дефендологија од Берово.
СТУДЕНТСКИОТ ДОМ
Место за оддалечување од образовниот процес поради „моментните задоволства кое (НЕ) ги нуди“
ИЛИ
Место како и приватното сместување со таа разлика што два до трипати е поевтино за студентите кои студираат надвор од местото на живеење
НЕМА ДИСКРИМИНАЦИЈА - ЕДНАКОВ Е ЗА СИТЕ
Кога пожолтените лисја паѓаа, а дождот стануваше сè почест, пред токму четири години, дојдов да студирам, тогаш за првпат, во Скопје.
Иако за студентските домови претходно имав слушнато некои кажувања од типот, дека тоа е „Куќа на стравот“, а некои го нарекуваа и „Долина на сексот“, сепак моите финансиски услови беа такви да морам да се сместам во поевтината опција од приватното сместување, во СТУДЕНТСКИ ДОМ. Ова го сторив, иако пред тоа ми кажуваа што може да ме снајде таму. Единственото нешто што ми преостануваше беше да се навикнам на тој живот, или да си заминам. Желбата да се студира беше посилна од што и да било тогаш, па така се сместив во студенскиот дом „Стив Наумов“ кој се наоѓа во насебата Автокоманда, општина Гази Баба.
На почетокот се плашев како ќе ме прифати средината, затоа што од околу 3.000 сместени студенти јас бев единственото ромско девојче, но набргу моите дилеми и стравови завршија, можеби затоа што сфатив дека таму за сите правилата се еднакви и исти.
Според мене во студенскиот дом, каде што јас престојувам, не постои воопшто никаква дискриминација помеѓу самите студенти, туку напротив постои една добро воспоставена комуникација, соработка меѓу колегите, дружење и забава.
Не се потребни ама баш никакви врски за столче во мензата за земање храна. Зависно од тоа колку бонови имаш толку и послужавникот ќе си го наполниш, не ти требаат врски за влез во диско - клубот или, пак, за нешто друго што се организира на ниво на студентскиот дом. Условите за сите се исти и таму сите сме еднакви и рамноправни, односно со самото плаќање на станарината добиваме бонови со кои се храниме во мензата, бифето или купувавме од продавница.
Така фунционираат речиси сите студентски домови во државава...
ЛОШИ УСЛОВИ/НЕМАЊЕ АДЕКВАТНА ХИГИЕНА
Можеби до некаде би било сè во ред, но од претходната година, во женската зграда трокреветните соби ги направија четирикреветни, внесувајќи уште по еден кревет. Така се отежнува животот бидејќи нема ни по еден метар квадратен за секој студент внатре во собата. Но тоа е направено сè со цел да не останат на улица студентите кои немаат и не можат да си дозволат приватно сместување.
Еден од најважните фактори за здрав живот е хигиената, што во студенскиот дом „Стив Наумов“ е на многу ниско ниво. На секој кат има само по една бања што ја користат по минимум 50 студенти, зависно од тоа колку студенти се сместени на тој кат. Исто така и вецињата се многу лоши бидејќи хигиеничарката ги чисти еднаш дневно. Сметам дека подобро би било ако малку повеќе се обрне внимание на овие услови, со тоа што ќе се направат уште по некоку бањи на катовите, и ќе чистат најмалку трипати на ден.
Во мензата се хранат над 2.500 студенти и од исклучителна важност е таа да се дезинфицира, бидејќи неколкупати студентите беа доведени до ризик да бидат затруени од немање адекватни добри хигиенски услови.
НЕМА УСЛОВИ, НО ИМА УСПЕХ
Како еден од најважните фактори за добар живот во студентските домови е добрата комуникација со цимерите во собата, затоа што сите сме од различни средини, со различен менталитет и студираме на различни факултети. Затоа не го исклучувам овој фактор, кој според мене може да се каже дека е најважен од сè друго, затоа што ако во собата помеѓу цимерите не постои заеднички договор сè би било залудно.
До лани сметав дека државата воопшто ништо не прави за студенските домови, но од минатата година машката зграда е во фаза на реновирање и веќе е при крај со финализирање на внатрешниот дел. Во тек е реновирање на уште една зграда, но учеството на државата е само 30 проценти од вкупните средства потребни за реновирање, додека за другите средства се бара донатор. Студентите коишто треба да се вселат во неа се евакуирани во бараките коишто, наводно, пред две години требало да се урнат. Но, сепак, како и да е, добро е што се реновира и да се надеваме дека следната академска година оваа зграда ќе ја отворат за студентите да имаат можност да се преселат во неа.
Оваа година застрашувачки проблем е тоа што нема читална, затоа што таа беше во зградата која сега ја реновираат. Сите студенти се прашуваат каде ќе се учи кога колоквиумите се веќе на самиот праг. Но кој вели дека во студентски дом не се учи? Речиси веќе сум на самиот крај на моите студии и јас која смртно се плашев да живеам и да учам во студенски дом минатата академска година ја завршив со просек 9,50.
Како и да е, сместени сме само неколкумина студенти Роми по студентските домови. Прашањето што се отвора е следново: Каде се нашите студенти? Зошто воопшто не се пријавуваат за сместување во студентски дом? Во што е проблемот? Дали се плашат дека нема да бидат примени, дека ќе бидат дискриминирани и неприфатени или, пак, едноставно не сакаат да живеат во студентски дом затоа што имаат предрасуди? Овој текст сакам да го упатам како апел до сите сегашни и идни студенти дека воопшто не е страшно да се живее во студентски дом, затоа што ние самите сме си кројачи на своите судбини, и од нас зависи што ќе направиме со животот, па размислете за следната година!
Во Македонија ромската култура е слабо развиена
РОМСКИ КУЛТУРЕН ДОМ како решение!
Тања КРСТЕВСКА, студентка на Филозофски факултет
- Како е можно да живеат во станови и куќи и да плаќаат кирија од 200 евра? Ист е начинот на студирање и живеење: како е во студентски дом, така е и во куќа, само разликата е што во студентскиот дом плаќаат 50 евра, а за стан 200 евра, вели Себихан Демировски студент на Институтот за дефендологија од Берово.
СТУДЕНТСКИОТ ДОМ
Место за оддалечување од образовниот процес поради „моментните задоволства кое (НЕ) ги нуди“
ИЛИ
Место како и приватното сместување со таа разлика што два до трипати е поевтино за студентите кои студираат надвор од местото на живеење
НЕМА ДИСКРИМИНАЦИЈА - ЕДНАКОВ Е ЗА СИТЕ
Кога пожолтените лисја паѓаа, а дождот стануваше сè почест, пред токму четири години, дојдов да студирам, тогаш за првпат, во Скопје.
Иако за студентските домови претходно имав слушнато некои кажувања од типот, дека тоа е „Куќа на стравот“, а некои го нарекуваа и „Долина на сексот“, сепак моите финансиски услови беа такви да морам да се сместам во поевтината опција од приватното сместување, во СТУДЕНТСКИ ДОМ. Ова го сторив, иако пред тоа ми кажуваа што може да ме снајде таму. Единственото нешто што ми преостануваше беше да се навикнам на тој живот, или да си заминам. Желбата да се студира беше посилна од што и да било тогаш, па така се сместив во студенскиот дом „Стив Наумов“ кој се наоѓа во насебата Автокоманда, општина Гази Баба.
На почетокот се плашев како ќе ме прифати средината, затоа што од околу 3.000 сместени студенти јас бев единственото ромско девојче, но набргу моите дилеми и стравови завршија, можеби затоа што сфатив дека таму за сите правилата се еднакви и исти.
Според мене во студенскиот дом, каде што јас престојувам, не постои воопшто никаква дискриминација помеѓу самите студенти, туку напротив постои една добро воспоставена комуникација, соработка меѓу колегите, дружење и забава.
Не се потребни ама баш никакви врски за столче во мензата за земање храна. Зависно од тоа колку бонови имаш толку и послужавникот ќе си го наполниш, не ти требаат врски за влез во диско - клубот или, пак, за нешто друго што се организира на ниво на студентскиот дом. Условите за сите се исти и таму сите сме еднакви и рамноправни, односно со самото плаќање на станарината добиваме бонови со кои се храниме во мензата, бифето или купувавме од продавница.
Така фунционираат речиси сите студентски домови во државава...
ЛОШИ УСЛОВИ/НЕМАЊЕ АДЕКВАТНА ХИГИЕНА
Можеби до некаде би било сè во ред, но од претходната година, во женската зграда трокреветните соби ги направија четирикреветни, внесувајќи уште по еден кревет. Така се отежнува животот бидејќи нема ни по еден метар квадратен за секој студент внатре во собата. Но тоа е направено сè со цел да не останат на улица студентите кои немаат и не можат да си дозволат приватно сместување.
Еден од најважните фактори за здрав живот е хигиената, што во студенскиот дом „Стив Наумов“ е на многу ниско ниво. На секој кат има само по една бања што ја користат по минимум 50 студенти, зависно од тоа колку студенти се сместени на тој кат. Исто така и вецињата се многу лоши бидејќи хигиеничарката ги чисти еднаш дневно. Сметам дека подобро би било ако малку повеќе се обрне внимание на овие услови, со тоа што ќе се направат уште по некоку бањи на катовите, и ќе чистат најмалку трипати на ден.
Во мензата се хранат над 2.500 студенти и од исклучителна важност е таа да се дезинфицира, бидејќи неколкупати студентите беа доведени до ризик да бидат затруени од немање адекватни добри хигиенски услови.
НЕМА УСЛОВИ, НО ИМА УСПЕХ
Како еден од најважните фактори за добар живот во студентските домови е добрата комуникација со цимерите во собата, затоа што сите сме од различни средини, со различен менталитет и студираме на различни факултети. Затоа не го исклучувам овој фактор, кој според мене може да се каже дека е најважен од сè друго, затоа што ако во собата помеѓу цимерите не постои заеднички договор сè би било залудно.
До лани сметав дека државата воопшто ништо не прави за студенските домови, но од минатата година машката зграда е во фаза на реновирање и веќе е при крај со финализирање на внатрешниот дел. Во тек е реновирање на уште една зграда, но учеството на државата е само 30 проценти од вкупните средства потребни за реновирање, додека за другите средства се бара донатор. Студентите коишто треба да се вселат во неа се евакуирани во бараките коишто, наводно, пред две години требало да се урнат. Но, сепак, како и да е, добро е што се реновира и да се надеваме дека следната академска година оваа зграда ќе ја отворат за студентите да имаат можност да се преселат во неа.
Оваа година застрашувачки проблем е тоа што нема читална, затоа што таа беше во зградата која сега ја реновираат. Сите студенти се прашуваат каде ќе се учи кога колоквиумите се веќе на самиот праг. Но кој вели дека во студентски дом не се учи? Речиси веќе сум на самиот крај на моите студии и јас која смртно се плашев да живеам и да учам во студенски дом минатата академска година ја завршив со просек 9,50.
Како и да е, сместени сме само неколкумина студенти Роми по студентските домови. Прашањето што се отвора е следново: Каде се нашите студенти? Зошто воопшто не се пријавуваат за сместување во студентски дом? Во што е проблемот? Дали се плашат дека нема да бидат примени, дека ќе бидат дискриминирани и неприфатени или, пак, едноставно не сакаат да живеат во студентски дом затоа што имаат предрасуди? Овој текст сакам да го упатам како апел до сите сегашни и идни студенти дека воопшто не е страшно да се живее во студентски дом, затоа што ние самите сме си кројачи на своите судбини, и од нас зависи што ќе направиме со животот, па размислете за следната година!
Во Македонија ромската култура е слабо развиена
РОМСКИ КУЛТУРЕН ДОМ како решение!
Тања КРСТЕВСКА, студентка на Филозофски факултет
Летна школа 2009 „ТОП“
Летната школа 2009 година организирана и реализирана од Ромаверзитас/ФИООМ, финансирана од УСАИД, се одржа во периодот од 21 до 25 јули 2009 година во Охрид (хотел „Белведере“) со вкупно 22 учесници (10 женски и 12 машки). Програмата се спроведуваше преку тренинг-работилници кои претходно беа предложени од студентите: Активно граѓанство, Јавно застапување и лобирање, Јавно говорење и дебата. Тимот на Ромаверзитас заедно со тренерите (Лазар Ѓуров и Ана Бојаџиевска) одлучи сите теми на работилниците да ги стави под еден наслов, кој претставуваше водич и цел на Летната школа:
Самиот назив Летна школа 2009 за тебе, ти што во моментов ме читаш, драг колега, може да е обичен наслов и ништо да не ти значи, а можеби веќе допре до најдобрите спомени од оваа година!!!
Ако не си присуствувал/а, а сакаш да дознаеш повеќе за петте незаборавни дена поминати со студентите Роми кои во студиите покажаа најдобар успех во изминатата 2008 /2009 година, слободно продолжи со читањето.
Еден од најдобрите тренери според студентите на Ромаверзитас, Лазар Ѓуров, како и тренери од Младинскиот образовен форум (МОФ), им ги понудија своите услуги за стекнување вештини за една многу важна тема: Јавно застапување и дебатирање... Хммммм многу официјално. Ама мислам дека е добро да почнам од самиот почеток…
Се започна во тој убав сончев ден кога избраните „дечки“ кои беа дел од школата, од различни градови од нашава мила државичка се упатија кон улицата Мирче Мацан бр 26. Се собраа пред Ромаверзитас. Точно во 10 часот и 17 минути тргнаа за Охрид. Автобусот полн со енергија, убаво време, добар возач, одлично расположение по патот... што значи – прекрасно возење. Многу музика, смеење, дружење...
Сакаш уште повеќе да дознаеш, те заинтересирав?
Добро, тогаш за другиот дел од овој приказ ќе се потрудат самите студенти. Зборот им го препуштам на учесниците на Летната школа кои го кажуваат следново:
• Бев меѓу тие 22 учесници. Тренерот Лазар, како и другите тренери, Ане и Пепи, „нè наполнија“ со информации и тоа на интересен начин! Сè беше „топ“, секој миг минуваше незаборавно! Се разделивме малку тажно, но со ветување дека ќе се сретнеме повторно! Летните школи се меѓу најдобрите работи кои може да ги доживее еден студент. Многу добро поминато квалитетно време. САМО НАПРЕД!!!
• Стигнавме во хотелот, се сместивме. Некако се адаптиравме и почнавме да уживаме во убавините на прекрасното Охридско Езеро. На обуката од Лазар Ѓуров се почувствувавме самите себеси, а јас лично се ПРОМЕНИВ. Ќе остане во мојот живот ЛЕТНАТА ШКОЛА 2009 година!!!
• Си поминав одлично. Запознав многу нови луѓе. Научив многу нови работи. Научив и како да ги применам во проектот што планирам да го добијам во иднина, како и во проектот што го работам со групата од Летната школа.
• Јас како студент Ром се пријавив на Летната школа од едноставна причина, да уживам на плажа, да пливам во Охридското Езеро... Хехе... Но не било само тоа. Летната школа ме смени на позитивен начин. Научив многу работи, па ако почнам да набројувам ќе ми одземе најмалку еден саат. Сепак ќе ја издвојам најважната, научив како да се почитувам себеси.
• За мене најважно беше да присуствувам на Летната школа за да се социјализирам со ромските студенти, да уживам во убавините на хотелот и во самото Охридско Езеро. Мило ми е што најдов истомисленици како мене за време на Летната школа. Многу убави моменти, многу нови научени работи. Дефинитивно најдобра Летна школа на која сум бил.
• Ова ми беше трета Летна школа по ред. Може слободно да кажам дека беше најдобра, бидејќи освен што имаше одлично дружење меѓу студентите имаше и многу добра организација од Ромаверзитас.
Е сега ја земам диригентската палка од самите учесници и продолжувам јас. Студентите ги опишаа повеќе од работите кои им се случуваа на Летната школа, така што за мене остана да кажам за последниот ден... денот кога се спакувавме и кога тргнавме накај автобусот, кога на самиот излез од хотелот нè пречека прекрасна музика од пијаното, нè сплоти сите нас, ги сплоти нашите грла... Песни... Емоциии... Ахх, многу добро чувство, нека остане во нас!!!
Еве едне од накористените вежби за загревање
И за крај химната на Летната школа 2009... Музика ... .старт
ООООО, МАЈ ДИЛИ !!!
А МИСИ МИСИ МАСА!!!
А БУГИ БУГИ БУГИ !!!
О АЛОЕ АЛОЕ АЛОА!!!
По извичникот слободно запеј си.
ТИ НАПРАВИ ЈА ПРОМЕНАТА!
Ерхан ШАБАН,
студент на Стоматолошкиот факултет
Самиот назив Летна школа 2009 за тебе, ти што во моментов ме читаш, драг колега, може да е обичен наслов и ништо да не ти значи, а можеби веќе допре до најдобрите спомени од оваа година!!!
Ако не си присуствувал/а, а сакаш да дознаеш повеќе за петте незаборавни дена поминати со студентите Роми кои во студиите покажаа најдобар успех во изминатата 2008 /2009 година, слободно продолжи со читањето.
Еден од најдобрите тренери според студентите на Ромаверзитас, Лазар Ѓуров, како и тренери од Младинскиот образовен форум (МОФ), им ги понудија своите услуги за стекнување вештини за една многу важна тема: Јавно застапување и дебатирање... Хммммм многу официјално. Ама мислам дека е добро да почнам од самиот почеток…
Се започна во тој убав сончев ден кога избраните „дечки“ кои беа дел од школата, од различни градови од нашава мила државичка се упатија кон улицата Мирче Мацан бр 26. Се собраа пред Ромаверзитас. Точно во 10 часот и 17 минути тргнаа за Охрид. Автобусот полн со енергија, убаво време, добар возач, одлично расположение по патот... што значи – прекрасно возење. Многу музика, смеење, дружење...
Сакаш уште повеќе да дознаеш, те заинтересирав?
Добро, тогаш за другиот дел од овој приказ ќе се потрудат самите студенти. Зборот им го препуштам на учесниците на Летната школа кои го кажуваат следново:
• Бев меѓу тие 22 учесници. Тренерот Лазар, како и другите тренери, Ане и Пепи, „нè наполнија“ со информации и тоа на интересен начин! Сè беше „топ“, секој миг минуваше незаборавно! Се разделивме малку тажно, но со ветување дека ќе се сретнеме повторно! Летните школи се меѓу најдобрите работи кои може да ги доживее еден студент. Многу добро поминато квалитетно време. САМО НАПРЕД!!!
• Стигнавме во хотелот, се сместивме. Некако се адаптиравме и почнавме да уживаме во убавините на прекрасното Охридско Езеро. На обуката од Лазар Ѓуров се почувствувавме самите себеси, а јас лично се ПРОМЕНИВ. Ќе остане во мојот живот ЛЕТНАТА ШКОЛА 2009 година!!!
• Си поминав одлично. Запознав многу нови луѓе. Научив многу нови работи. Научив и како да ги применам во проектот што планирам да го добијам во иднина, како и во проектот што го работам со групата од Летната школа.
• Јас како студент Ром се пријавив на Летната школа од едноставна причина, да уживам на плажа, да пливам во Охридското Езеро... Хехе... Но не било само тоа. Летната школа ме смени на позитивен начин. Научив многу работи, па ако почнам да набројувам ќе ми одземе најмалку еден саат. Сепак ќе ја издвојам најважната, научив како да се почитувам себеси.
• За мене најважно беше да присуствувам на Летната школа за да се социјализирам со ромските студенти, да уживам во убавините на хотелот и во самото Охридско Езеро. Мило ми е што најдов истомисленици како мене за време на Летната школа. Многу убави моменти, многу нови научени работи. Дефинитивно најдобра Летна школа на која сум бил.
• Ова ми беше трета Летна школа по ред. Може слободно да кажам дека беше најдобра, бидејќи освен што имаше одлично дружење меѓу студентите имаше и многу добра организација од Ромаверзитас.
Е сега ја земам диригентската палка од самите учесници и продолжувам јас. Студентите ги опишаа повеќе од работите кои им се случуваа на Летната школа, така што за мене остана да кажам за последниот ден... денот кога се спакувавме и кога тргнавме накај автобусот, кога на самиот излез од хотелот нè пречека прекрасна музика од пијаното, нè сплоти сите нас, ги сплоти нашите грла... Песни... Емоциии... Ахх, многу добро чувство, нека остане во нас!!!
Еве едне од накористените вежби за загревање
И за крај химната на Летната школа 2009... Музика ... .старт
ООООО, МАЈ ДИЛИ !!!
А МИСИ МИСИ МАСА!!!
А БУГИ БУГИ БУГИ !!!
О АЛОЕ АЛОЕ АЛОА!!!
По извичникот слободно запеј си.
ТИ НАПРАВИ ЈА ПРОМЕНАТА!
Ерхан ШАБАН,
студент на Стоматолошкиот факултет
ЈУБИЛЕЈНА РЕЧ НА ТИМОТ
Дваесетти број! Добредојдовте на нашиот мал јубилеј, приклучете се и вие и прочитајте го новото издание на вашето студентско списание кое нуди многу интересни содржини...
Вообичаено во овој дел сега би требало да одиме со приказ на содржините, меѓутоа, мора да бидеме по малку и официјални и сериозни.
Како и секој јубилеј, и ние нашиот ќе го означиме со факти од историјатот, да не кажеме од поблиското минато. Во студениот јануари во далечната 2004 година, на иницијатива на неколку наши студенти (сега дипломирани и официјално вработени) им успеа да го реализираат проектот наречен РОМА ИНДЕКС! Тоа беше успех за нив, а и голем успех за ромските студенти и ромската младина.
Ви благодариме многу, почитувани ентузијасти за вашето залагање да создадете печатен медиум кој е алатка за искажување на ставовите, идеите и на бисерите на ромските студенти.
Предлагам да се потсетиме на воведот од првиот број на „Рома индекс“. Ве молам седнете на вашите места...
Сè започна од една голема студентска потреба, но и желба да се создаде нешто креативно, корисно, а во исто време, и интересно, да се создаде медиум преку кој студентите ќе ги споделуваат своите идеи, перспективи, погледи, надежи, мислења....
Инструмент кој можеше најсоодветно да ја реализира ваквата студентска иницијатива е „Рома индекс“, скромен студентски обид да се допре до младиот интелектуален потенцијал, да се влијае врз развивањето и издигнувањето на образовната свест и да се даде позитивен придонес во креирањето на јавното студентско мислење.
Примарната цел на „Рома индекс“ е: да информира за сите новитети од областа на студентскиот живот и пошироко, да отвора прашања кои директно се однесуваат на Ромите, да анализира, да полемизира, да опфати социјално актуелни теми, да нуди информации за образовниот систем во Република Македонија, да ги разгледува прашањата поврзани со студентските права... Со други зборови, да стане медиум преку кој ќе се артикулира ромскиот студентски глас.
„Рома индекс“ ќе се грижи и за социјализаторската функција преку едукативни и други интересни содржини.
Забавната нота во ова студентско гласило нема да изостане. Забавата студентски ќе се дозира, академски ќе се спакува и ќе ви се понуди во пристојна форма.
Ви благодариме за вниманието.
Во меѓувреме слободно станете и послужете се, имаме коктел во просторијата до нас. Пријатно и не претерувајте со алкохолот. Алкохолот е штетен за здравјето.
ЕВРОПА
ЕВРОПА
Европејците имаа потреба да го почнат процесот на ебединување по судирите што со векови го потресувале континентот и чиј врв беа стравотиите во 2 та св.војна. Голем настан беше распаѓањето на Источниот блок, што подоцна го овозможи обединувањето на источната и западната култура. Основањето на Европската Унија (ЕУ) ја изразува припадноста на единствената европска нација, чиј симбол е единствената валута ЕВРО, истовремено негувајќи ги културните и јазичните особености на народите кои се нејзин составен дел. Неодамнешната наезда на имигранти дополнително ја усложнува постојната мешаница. Како Келтските, словенските и турските народи во минатото, тие, веројатно, ќе создадат нови идентитети во рамките на динамичниот европски континент.
Луѓето го употребуваат терминот Европа повеќе илјади години, но неговото културолошко ми географско значење и натаму е нејасно. Оваа неодреденост е последица од тоа то границите на Еропа со Азија, Русија и Турција се дел од Европа и Азија. Меѓутоа општо е мислењето дека Европа опфаќа 44 држави чии народи и етнички групи се сметаат за составен дел на Европа.
Културното наследство на Европа е создадено со масовното населување на народите, прво од југозападна Азија а потоа од јужна и источна Азија, Африка и Карипските острови.
Регион
Европа се протега од Африка на север до Средоземното море на југ, и од Атлантскиот океан на запад до планината Урал и Каспиското Море на исток.
Миграции и населувања
Од сите народи кои се населувале во Европа во текот на големите миграции, најлијателни биле наездите на Индоевропејците. Од нив подоцна се развиле Келтите, Грците, романските и германските народи и Словените. Нивните преселби траеле се до средниот век.
Племиња и нации
Европа е необична по тоа што границите на државите главно опфаќаат територии населени со мнозинска етничка група. Оваа особеност е последица на тоа што се создале некои од првите национални држави, како Португалија, Франција и Англија. Овие држави имале единствена управа која настојувала во своите граници да ги опфати сите припадници на народот со ист јазик и култура. Со таквото дејствување е создадена италијанската и француската нација, а разединетите градови-држави и покраините на Римското Царство потпаднале под пруска власт од што подоцна била создадена Германија. Овој образец потешко можел да се примени на места како етнички измешаниот Балкан, бидејќи тамошните словенски народи биле длабоко меѓусебно поделени врз верски и културни основи. Австро-Унгарија, Југославија и источниот блок (сојуз на источноевропските држави под водство на Советскиот Сојуз) се разединија по неуспешниот обид да се надминат таквите разлики. Во некои региони, меѓу соседните држави со слична култура, постои голема нетрпеливост како на пример меѓу Србија и Хрватска. Јакнењето на државите и јакнњето на териториите доведе до создавање малцински народи, како Келтите во В.Британија и Франција. Баскијците во Северна Шпанија, раштрканите народи на Балканот и многу неруски народи во границите на Русија. Многу од овие одвоени групи бараат автономија во рамките на матичните држави, во некои случаи дури и со употреба на оружје. Меѓутоа, постојат и малцински народи во Европа како Лужичките Срби и Баварците кои успеаа на мирољубив начин да опстанат и да го зачуваат својот етнички идентитет во рамките на државите во кои живеат.
Спорно прашање
Промени
Нови нации
И покрај тоа што во европските држави се повеќе се обединуваат во европската унија, некои од нејзините народи се повеќе ја изразуваат својата посебност и независност, како Келтите во Британија и Франција и Баскијците во Шпанија. Шкотите дури го обновија својот парламент кој во 1990 година го одржа првото заседание.
Subscribe to:
Posts (Atom)